Drugi modul seminara usredsređuje se na kulturne, mikrokulturne i ekološke kontekste u kojima se odvija komunikacija.

U okviru ovog dela seminara učesnici će se upoznati sa nekolikim postulatima interkulturne komunikacije. Biće reči o kulturnim kontekstima u okviru komunikacije, odnosno o načinima na koji data kultura prožima aspekte komunikacije, o nemogućnosti normalnog odvijanja komunikacije van okvira kulture, ali i o neophodnosti da kultura bude sastavni deo učenja stranog jezika. Kroz seriju aktivnosti tokom radionice učesnici će porediti kulturu iz koje potiču sa kulturama drugih  narodâ, otkrivaće sličnosti i razlike, čime će im se približiti i bolje objasniti sâm pojam kulture. Najbitnije, sagledavanjem raznih aspekata kulture učesnici će postati svesni važnosti kulturnih aspekata u nastavi stranog jezika.

Nadalje, posebno će se izdvojiti mikrokulturni kontekst, s obzirom da u okviru većine kultura postoje određene izdvojene grupe ljudi, koje se u većoj ili manjoj meri razlikuju od dominantnekulture po pitanju rase, jezika, etničke pripadnosti, seksualne opredeljenosti i dr., pri čemu se izdvaja i odnos pripadnika primarne kulture prema takvim grupama. U nastavku se daju primeri iz poslovnog sveta, jer se i poslovni ljudi mogu posmatrati kao zasebna grupa koja se izdvaja po zanimanju. Tokom praktičnog dela učesnici će pokušati da odgovore na sledeća pitanja: Da li su pravila poslovne komunikacije u različitim kulturama ista? Da li postoje zajednički i prihvaćeni modeli ponašanja? Na koji način kulturno nasleđe može da ometa poslovne projekte? i sl.

U nastavku modula, posebna pažnja biće posvećena sveprisutnoj temi stereotipa u različitim kulturama i razbijanju stereotipnih predstava putem jezika (npr. uvođenjem politički korektnog govora). Tokom diskusije o različitim primerima i njihovoj upotrebi, učesnici će i sami moći da daju svoj sud o aktuelnim događanjima u ovoj sferi, kao i da prokomentarišu preuzimanje određenih obrazaca, rešenja i alternativa iz izvorne u ciljnu kulturu i njihovu primenljivost.Kada se usvaja drugi strani jezik, mora se znati da uspeh komunikacije delimično zavisi od razumevanja kulture tog jezika (običaja, načina razmišljanja i životnih navika, s jedne strane, i činjenica o istoriji, ekonomiji, raznim dostignućima i dr., s druge). Znanje o kulturama omogućava ljudima da shvate zbog čega se komunikacija odvija na određen način, te u slučajuda postoji barijera u vidu stereotipa, odnosno nepoznavanja ciljne kulture, komunikacija može biti neuspešna ili, u krajnjem slučaju, onemogućena.

Na kraju se objašnjava ekološki kontekst u kom se odvija komunikacija, tj. ukazuje se na interakciju okoline i načina života. Poznato je da kultura nameće pravila komunickacije, ali je mnogo relevantnije gde i kada se ta pravila primenjuju. U kolikoj meri i ekološki faktori igraju važnu ulogu vidi se iz primera iz života – recimo, u zavisnosti od lokacije gde se ovaj vid komunikacije odvija, dreka i vika mogu biti zabranjeni (npr. u crkvi) ili podstaknuti (npr. tokom fudbalske utakmice). Tokom radionice učesnici će pokušati da u zadatim primerima sami otkriju na koji način okruženje, pa i sam ambijent, utiče na tok komunikacije.

Saznanja i koncepti koji se usvoje u okviru drugog modula mogu biti od neizmerne koristi, jer se u današnje vreme kultura samog govornika uglavnom posmatra kao norma, dok se sve ostale kulture na koje se nailazi posmatraju kao čudne, pa i inferiorne, i predstavljaju odstupanja, što ne sme biti slučaj. Otuda je bitno podvući da je samo prihvatanjem i  razumevanjem različitih kultura i razvijanjem sposobnosti da se objasni vlastita kultura moguće izgraditi interkulturnu kompetenciju.